Mutna Jasenica

Ode čovek. Ni dve godine sastavio nije, a njegovi ga sa'raniše. Kada su lokalni žuti u pitanju, sasvim je uobičajeno da malo-malo, pa smene svog predsednika opštine. Prvo su to uradili sa Milanom Mihajlovićem, koji nije sastavio ni godinu i po dana. Onda se to desilo Radoslavu Ljubisavljeviću, od milošte - ,,Bucku“, koji je zbacio Milana i vladao nešto više od dve i po godine, što je, kada su palanački žuti u pitanju, odličan rezultat. S tim što su Ljubisavljevića izbacili iz partije njegovi posle smene, a smenio ga je narod, izabravši na jedinim do sada neposrednim izborima za predsednika opštine drugog Radoslava, Cokića. G-din Milojičić zadržao se nepune dve godine, što je neki žuti prosek, a onda je proglašen krivim za loše stanje u opštini od strane svojih, koji ga na to mesto izguraše, a nisu krivi ni za šta. Nevini kao bebe. Nit luk jeli, nit luk mirisali. Sem uz roštilj na potpis, tu i tamo.

Nisam prijatelj sa Milojičićem. Ne verujem ni da ću biti. Ali, u odnosu na one njegove koji ga smeniše, i koaliciju koja to izglasa, momak je OK! I ne preterujem kada kažem - dajte da napravimo peticiju da se njegova bista postavi negde u gradu, jer ne bih rekao da ga je zamenio bolji! Bistu bi mogli da postavimo u blizini pojilišta, prskalice, u svakom slučaju negde na trgu. Zvanično, trg s prskalicama kod ruševine je njegova zadužbina. Mada, nisam siguran ko je tu više ućario, oni koji ga smeniše ili on. On je potpisivao priznanice i tendere, a drugi su mastili brke. Još kako. Njemu slava, njima provizije. On najmlađi predsednik opštine, oni mešetari od iskustva. Oni kadrovici, on kadar. Kakva kadrovska politika, takav grad. Kako nezvanično saznajemo, momak je pao onda kada je počeo da se buni protiv učestalih vlastitih potpisa na svemu i svačemu (između ostalog, po koji ručak od 7oo.ooo din, po neko demoliranje seoskih kafana- cirka, oko milionče, po neka nabavka...). Šuškalo se po gradu još oko nove godine da će neuspeh referenduma biti njemu pripisan, te će to biti razlog za smenu. Pričalo se još pre toga da je dečko tražio demokratizaciju partije na lokalu, više kandidata na izborima za prvog žutog među nejednakima, na šta mu je prvi žuti grada pokazao vrata i preporučio mu da potraži drugu partiju, ako je željan demokratije...

Verujem da ima još grehova, a najveći je svakako što je počeo da otkazuje poslušnost žutom građaninu Br. 1. E, to je već neoprostivo! Tog trenutka je bio ,,pečen“, zreo da bude pojeden bez 'leba. Kao keks. I dok si rek'o keks-Milojičić više ne beše predsednik. U jednom trenutku bio je hrabar, ili mu se sve smučilo, šta li, tek - zbaciše ga njegovi. Cenim njegovu hrabrost. Samo se pitam: a da su mu njegovi (bivši prijatelji i braća) pre dve godine ponudili da bude hirurg ili pilot, da li bi prihvatio? Sumnjam. Rizično je. Mogao bi nekog da ubije iz neznanja. Opasno je i po njega. A zašto je predsednik opštine manje opasno zanimanje? Otkud ideja da to može svako? Ljudi moji, pa koliko je to hiljada unesrećenih, možda i gore od toga, ako se taj posao ne obavlja valjano? Odakle tek takva luda hrabrost da se tako nešto prihvati? Valjda je to postalo opšte mesto u Srbiji: svi mogu sve. Svi su rođeni za bilo koji položaj. Samo daj. Nije problem u sada već bivšem predsedniku. Dečko se malo zaneo. Mačići su sa zakašnjenjem progledali, ali su progledali. Problem je u onima koji ga postaviše, pa smeniše, i u nama što sve to znamo, a opet ćemo da glasamo na lokalu za Tomu, Tadića, Velju, Dačića, Koštunicu, Dinkića,ne gledajući ko njih reprezentuje u našem gradu, u našem selu, gde se svi znamo. Prostor za muvanje u ovakvom, proporcionalnom izbornom sistemu je ogroman! Da nije, menjali bi ga. Da nije, ne bi žuti (kao što jesu) za nosioca liste i prvih nekoliko kandidata na listi za odbornike postavljali ugledne ljude, a onda u opštinsku skupštinu ubacivali one druge, sa začelja, pogodne za manipulaciju, za koje niko inače ne bi glasao. A oni, svesni da će biti ono što nikada u normalnim okolnostima ne bi mogli da postanu, odlučiše da prihvate ponudu Broja 1, i još da mu poljube ruku. I tako, dobismo predsednika opštine i još iks nameštenika, koji su spremni na sve, samo da ostanu u milosti Broja Jedan. Znaju oni vrlo dobro i njegovu nemilost. Osećaju je i oni koji nisu žućkasti. Ceo grad je u njegovoj nemilosti odavno. Jad, čemer, beda i propast. To je bilans stanja ovog grada. U međuvremenu, neki žuti mačići su, kao što već pomenuh, progledali. Zato su bačeni u jarugu.

Ministarstvo energetike je rešilo da nam izađe u susret i promenilo je način obračuna vrednosti litra goriva. Umesto na 15, sada će ga menjati na mesec dana. Da ugode građanima koji su se bunili zbog učestalih poskupljenja. Da se cene na pumpama ne menjaju tako brzo. I - ugodili su nam ga! Sada, kada je po starom, gorivo uveliko trebalo da pojeftini - nepojeftinjuje, a kad prođe mesec, umesto pojeftinjenja, opet najavljuju poskupljenje. Kažu - formula tako pokazuje. I još objašnjavaju - svetska berza, znate, poskupeo dolar, a i nafta će za koji dan, pa... Nismo mi krivi, znate... Ali, održaše obećanje - cena nafte se ređe menja.

Ono što je najzanimljivije je način obračuna. Umesto za cenu litra derivata na svetskom tržištu, kod nas je cena vezana za kurs dolara, cenu tone nafte i tetka Micin datum rođenja. Plus famozni porezi, akcize i ostala zahvatanja države, pa kad se sve to uveže nekim koeficijentom i čime sve još ne dobijemo najskuplji benzin u svemiru! A plate afričke. Inače, za informaciju čitaocima, nafta se kupuje u tonama, a prodaje u litrima. A jedna tona i 1000 litara nafte nije ista količina. Kuda li odlazi razlika, radoznali mogu da pogađaju...

Da ne govorimo kako su nas nadležni zdušno uveravali da cena mora da prati rast na svetskom tržištu. Kada je rekordna cena nafte dostigla 147 dolara za barel (u leto 2008.), kod nas se litar benzina prodavao po 112 dinara (u tom trenutku 1,45 eura). Međutim, kada je do zime pala na 37 dolara po barelu (četiri puta pojeftinila!!!), kod nas je benzin pojeftinio na 72 dinara (0,9 eura) po litru. Ljudi, umesto da košta oko 37 euro centi, (1,45 : 4 = 36,3 - prosta matematikał) ili u tom trenutku oko 35 dinara, ona je pojeftinila na 72! Što tada ne isprati cenu na svetskom tržištu? U ministarstvu energetike su mudro ćutali, a Vlada stidljivo uvela još jednu akcizu. A kada je cena nafte na svetskim berzama ponovo počela da raste, odmah je skočila i kod nas. Poskupelo u svetu, rekoše u Ministarstvu energetike...

Uvek sam sumnjičav kada se cena nečega formira komplikovano. Isto važi i za kilovat čas električne energije. Da li neko zna koliko kod nas košta kilovat struje? Odgovor je - niko! Košta onoliko koliko nam iz ministarstva energetike kažu. Znate li da je struja jedini artikl koji ima 6 cena? Zelena + plava + crvena zona, puta dve tarife (dnevna + noćna): 6 različitih cena za jedan isti proizvod! A onda nam zvanično saopšte da je cena kilovata kod nas oko 4, a treba da bude 5,2 ili koliko već eurocenti da bi se pokrili troškovi proizvodnje. 'Ajde?!!

Sećam se da je početkom 2001. tadašnji visoki državni zvaničnik na TV-u objasnio da struja više ne može da bude socijalna, već ekonomska kategorija, a da bi to postala mora da u bliskoj perspektivi dostigne cenu od 5 centi. Naravno, DOLARSKIH, s prezrenjem je naglasio taj lik, objasnivši da se cena energenata obračunava, kao i ostale strateške sirovine, u dolarima. I drugi su zabalavili podsećajući na to pri svakom narednom (učestalom) poskupljenju. Da podsetimo, dolar je tada bio više od 2,30 maraka, a kad je uveden evro, dolar se menjao za 1,20 evra. Međutim, kada su se izjednačili, zvaničnici su se ućutali, a pošto se odnos promenio u korist evra (do skora se za jedan evro dobijalo čak oko 1,5 dolara!) ponovo su se raskokodakali kako struja mora da dođe na 5, a potom čak (bezobrazno) i na više od 5,2 EVROCENTI! Zaboraviše da se energenti obračunavaju u dolarima!!! Srećom, ima nas koje pamćenje služi. I koji kažemo - dosta bre, hohštapleri! 'Ajde što nas nemilosrdno pljačkate, al' nemojte još i da nas pravite ludim i glupim? A što se tiče cene kilovata, nju svako može lako da izračuna. Podelite sumu sa obračuna brojem utrošenih kilovata, a onda pretvorite rezultat u evre i znaćete koliko Vas košta kilovat. Imam neki utisak da će cifra biti mnogo veća od onih 5,2 evrocenti, za kojom odavno kukaju. Da ne govorimo kolika će tek biti kad počne zima i crvena zona.

Evo još jedne ilustracije monopolske pljačke nas, običnih građana, od strane njih, neobičnih. Ponovo se najavljuje poskupljenje gasa, i to za 15%. Mašala! Kada je gas značajno poskupeo na svetskom tržištu zbog sukoba Rusije i Ukrajine prošle zime, kod nas je već bio skočio za neverovatnih 60%. Pošto je poskupljenje bilo nenormalno (u normalnim državama bi pljuštale ostavke i smene, u Japanu bi harakiri bio uobičajena razonoda političara i direktora), dušebrižni Dušan Bajatović ispred „Srbijagasa“ omogućio nam je plaćanje u dve rate (60% računa odmah, ostalih 40% kroz 6 meseci). Tako gas kod nas vlasnici kuća plaćaju preko cele godine. Kao stanari u zgradama. Čanak je tražio objašnjenje za poskupljenje, a onda se ućutao. Posle rekao da ga je dobio. Samo nam nije objasnio u kojoj formi, ili čemu već, ga je dobio. Pa otišao kod Velikog brata. A nama došli pljačkaški računi za u celom svetu najjeftiniji, još i ekološki energent. U Srbiji, od kada smo poklonili NIS Rusima, postade najskuplji.

Grejanje na struju, naftu i ugalj ispade jeftinije. S tim što zadovoljstvo da uvedete grejanje na gas košta k'o Svetog Petra kajgana. Priključak preko 1000 evra, gasni kotao od 700 pa do preko 1000 evra, plus materijal i ruke majstora, projekat, tehnički prijem, itd.. izađe na najmanje 2500 evra samo da bi ste stekli pravo da plaćate najskuplje grejanje u Srbiji. Ako nedaj Bože već nemate cevi i radijatore, nego i njih plaćate, kuku Todore! A poenta cele priče je da kad je na svetskom tržištu prošlog leta normalizovana cena gasa (sa 460 pala na 220-240 evra po toni), upitali grešnog prvog čoveka ,,Srbijagasa“, mučenog Bajatovića kada će da pojeftini gas i kod nas. On jadan prvo rekao da ima mesta pojeftinjenju (nije se sam setio pre, nego tek kad ga novinari upitaše!!), a onda se izgleda malo raspitao, pa kad su ga posle 15 dana ponovo pozvali, objasnio da nema ništa od pojeftinjenja, jer ne utiče samo nabavna cena na maloprodajnu, već mnogo toga još (nije rekao šta), nego će, ako dolar nastavi da raste, možda gas i da poskupi ! Siroma', kad su zbog te izjave počeli po medijima da ga čereče svakodnevno, on odlučio da svoju mukom zarađenu mesečnu crkavicu od 9000 evra za članstvo u UO parazitske posredničke mešovite firme "Jugorosgas" poklanja dečjim domovima. 'Al ne sekiram se za njega. Preživeće već nekako. On. Za nas nisam siguran. Pogotovo kad se uzme u obzir da smo Rusima, osim što smo poklonili NIS i "Srbijagas", darivali i državni monopol na naftne derivate. U zemlji Srbiji zabranili smo da neko konkuriše građanima Rusije !! 'Ej bre, alo ?! Da bi mogli na miru da šišaju građane Srbije!? Kako i kol'ko hoće. Sve do 2011. A možda i duže, ako treba. A to što su nam obećali krak gasovoda, centralno čvorište za Balkan, Mesec i šire, to mačku o rep. Bilo je usmeno. I nigde toga nema u ugovoru o kupovini NIS-a. Nagovestili su mogućnost, nisu se obavezali. U međuvremenu su produžili rok za izgradnju gasovoda na 2015. Ako ga uopšte i bude. A NIS su dobili odmah. I videli da se nešto s parama i poslovanjem u knjigama ne slaže. Pa sad namiču preko naših leđa razliku koju su štrbnuli oni koji su knjige pisali. A mi plaćamo i naftu i gas koliko god nam Rusi traže. A tražiće još. Kod njih su slavine. I monopol. I knjige.

Cenjeni i poštovani čitaoci, obično kažu "nemojte ovaj tekst shvatiti lično", a ja Vam kažem baš suprotno - ovo je lično i odnosi se na Vas, glasače, koji nam bez mnogo razmišljanja podariste na prošlim izborima vlast kakvu ni neprijatelju ne bih poželeo. Znam, mnogi će reći, nismo mislili da će biti baš ovako. U suštini, slažem se, to i jeste problem, niste mislili. Da jeste, zar bi i danas za vladare imali čuvene "dvojice bez kormilara": Đuki - Peki, Žile - Keki...ima ih još, ali suštinski, oni odlučuju. Oni se za sve pitaju. Hoće li biti grejanja u školama ? Da li će krpiti rupe na putevima ? Možda da se uzme neki kredit sa grejs periodom od 3 - 4 godine ? Da ste razmišljali, možda bi imali neku drugu vlast koja bi nešto korisno uradila za sve nas. Ovako, oni će se smenjivati u krug i prazniti već ispražnjenu opštinsku kasu. Prazniti ispražnjenu kasu ? O da, i to je moguće. Postoje razne tehnike, npr. sklapanje i raskidanje ugovora. To je prosto dovedeno do savršenstva. Zašto da samo jednom neko uzme proviziju, kada za vreme svog mandata to može više puta. I to sve samo "da bi Vama, njihovim podanicima, bilo bolje".

Bez kukanja molim, kao što rekoh, niste mislili. Da jeste, nikada ne bi pomislili da glasate za Borisa Tadića na lokalnim izborima. Na lokalu ste glasali za onoga ko je sada na vlasti, i njegovu ekipu, zaokružujući broj 1. Zbog toga, pokušajte da izmerite razliku između predsednika države i predsednika naše opštine !!! Velika je, ogromna, nemerljiva...Glasali ste za one koji se kriju iza imena Borisa Tadića, predsednika države, u čiji opis posla ne spada kadrovisanje po palankama cele zemlje. Ništa novo, to svi pretendenti na predsednička mesta znaju. E, zbog toga što znaju, po palankama, a pogotovo u našoj Smederevskoj, miševi kolo vode. Rekoh li ja to miševi ? Ma kakvi miševi. Možda ranije, sada su to predsednici. Predsednici svega i svačega. Upravnih odbora, skupština, raznih komisija...Naravno na čelu sa predsednikom opštine. Doduše samo jedne male, osiromašene opštine sa gomilom nerešivih problema i još većim dugovima, ali je predsednik...Možda je to pokušaj da se smanji razlika. Predsednik opštine - predsednik države ??? Još malo pa isto.

Da, imamo novog predsednika opštine, zbog toga i takav naslov. Grdno se varate ako mislite da Vam je dovoljno žao što glasaste bez razmišljanja. A zašto će tek da nam bude žao ? Videćete i sami na kraju mandata našeg novog predsednika. Ko preživi. Za one koji još uvek ne mogu sebi da dočaraju pogubnost svog nerazmišljanja, evo par tema za razmišljanje. Da li ste se zapitali kako izgleda kada Vaš grad neko svrsta uz Inđiju, Loznicu, Svilajnac...Svilajnac ??? Onaj Svilajnac, ratarsko - stočarsku opštinu ? Ne, ovaj Svilajnac koji postaje industrijski grad, a istovremeno razvija poljoprivredu i stočarstvo. Ovaj Svilajnac gde fabriku gradi Japanska kompanija Panasonic, gde već rade Izraelske, Holandske, Nemačke i uspešne domaće kompanije. Gde počinje izgradnja jedinog prirodnjačkog centra u Jugoistočnoj Evropi. Park iz doba Jure u Svilajncu ? Ovaj Svilajnac gde uskoro neće biti zaposlenih, a gle čuda, u opštinskom budžetu ima para. Gde potencijalne investitore niko od opštinskih rukovodioca ne pita "A koliki je moj deo ?", ali ih zato pitaju koliko ljudi planirate da zaposlite ? Zamislite samo, sve je ovo moglo da se događa u našem gradu.

Samo da ste mislili.

Zar Vam već nije žao ?

Ako jeste, potvrdu Vašeg žaljenja videću na sledećim izborima. Do tada, trudite se da preživite, sve ostalo je kao da ste dobili na bingu.

Nikako da se izbistri. I ne samo to. Još je mutnije. Pošto je bara sve manja, a krokodila se namnožilo. Nema se dovoljno za sve. Zato je neko morao da bude izbačen iz bare. Da bi za ostale bilo malo više. Prošlo bi manje zapaženo, da se ne radi o vođi čopora. I šta ćemo sad? Ništa što već nismo videli. Na njegovo mesto došao je IV (i slovima: četvrti) žuti Broj Jedan od promena 2000. Da se ništa ne bi promenilo. Što se više menja, sve je više isto: loše, gladno, bedno i jadno. Bar kad je grad u pitanju. Za njih se ne sekiram. Snaći će se oni. Zato je za novog Broja Jedan i izabran najsnalažljiviji među njima. A nas – ko... šiša. Naravno – oni! Umeju ljudi da nas ošišaju. Na nulu. Mislim – finansijsku. To osećamo vrlo dobro. Odavno.

Pitajte vlasnike radnji, kafića, privatnih firmi, koliki reket plaćaju za izdržavanje novoizmišljenih preduzeća, klubova, itd. Ako hoće da vam kažu, u poverenju. I da li taj novac uplaćuju preko banke, ili na ruke. I koliko je to para?

Pitajte meštane Kusatka gde su pare prikupljene od pijačarine, i da li je tačno da je dug za struju mesne zajednice 2,5 miliona dinara? I da li pedijatrijska ambulanta više ne radi nego što radi, dok je za vreme raspusta i ona raspuštena, kao da se deca ne razboljevaju u tom periodu. Puteve kojima više ni pešice ne može da se prođe, nećemo ni da pominjemo.

Pitajte direktore škola zašto ne beše grejanja zimus. Gde su pare namenjene za to? Gde su nestale? I pitajte ih: hoće li nam se deca smrzavati i naredne zime? Ili će novi Broj Jedan mahnuti nekim čarobnim štapićem i rešiti sve probleme grada? Zato je valjda Iznogud i rešio da postane kalif umesto kalifa. Da oporavi grad, reši pitanje nagomilanih dugova, koje su uglavnom njegovi i koalicioni puleni i stvorili, da sredi i počisti ono što je prljavo i trulo... Najavio je raskid ugovora sa Parking servisom. Koji je na insistiranje njegovih i koalicije i napravljen. Hoće li i to biti još jedan pucanj u vlastitu nogu, ili se još sveži ugovor može tek tako raskinuti? Hoćemo li i zbog toga da plaćamo penale? U čemu je poenta: da se novi Broj Jedan dodvori građanima, ili da pare više ne odlaze Parking servisu, nego nekoj od novoizmišljenih javnih firmi? Zašto je onda uopšte i prodavan? Ne znam, nisam pametan.

A glavno šišanje stiže nam baš od energenata. I o tome govorimo u ovom broju „Mutne Jasenice“.

Svratio letos prijatelj iz Beograda. Nikada pre nije dolazio u naše biser-mesto. Lepo vreme, bašte kafića u centru, gore nebo i tende, dole zašrafljeni patosi u novi beton, koji isijava kao rerna... Isti beton Palančani zimi koriste kao klizalište i kada im se ne kliza, a ostatkom godine sapliću se na po koju već otvorenu rupu u istom, novom. I tako, prošetasmo glavnom ulicom, a čovek mi reče: „Baš je lep ovaj deo ulice, sa drvećem i asfaltom. Samo, zašto u ovom lepšem delu skoro da i nema ni jedne bašte? Što ne uradiste tako celu ulicu“? Možete da zamislite njegovu facu kada sam mu rekao da smo upravo prošli kroz novourađeni deo, a da je ovaj, njemu lepši - stari, i da nas je ruženje glavne ulice u dva dela koštalo kojih stotinak miliona?!

Vrti čovek glavom, kao da mi ne veruje, al’ šta da kaže. Ništa, samo se još malo iščuđavao, pa ode za prestonicu. O ukusima, kažu, (ne) vredi raspravljati, ali... o parama treba. Pogotovo kada idu iz našeg džepa. Zašto ih ulagati u skupu šminku, koja će bar polovini građana izgledati gore? Zar nemamo pametnije načine da ih utrošimo, u nešto mnogo potrebnije, a jeftinije? Recimo – u fekalni kolektor, popravku kanalizacije kod Mukerove škole? Kad god padne malo jača kiša, kanalizacija se izlije u ulici Vuka Karadžića, kod ležećeg policajca, a onda, zbog konfiguracije zemljišta, spusti se do skretanja za hitnu pomoć, pa nizbrdo okruži park i školu, sve do „Ćirković“ zgrade. Praktično – deca opkoljena sa svih strana „biološkim supstancama neprijatnog mirisa“, pomešanim sa prljavom vodom. I po fekalijama gaze i kad dolaze u školu, i kad idu po doručak na velikom odmoru, a naročito kad se vraćaju kućama, pa se onako, dečje, guraju, padnu u to blato, ili kad se osuši, u svim i svačim obogaćenu prašinu. I tu istu zagađenu prašinu udišu svakodnevno. A kako to smrdi kad je toplo vreme, ljudi moji! Od aprila do septembra, kad god padne kiša, pa izgreje sunce, ne može se disati od isparenja koja guše! Ko ne veruje, neka pita ljude koji žive u blizini kako im je tada.

A za decu, naše gradske oce ionako nije briga. Da jeste, ne bi se cele prošle školske godine smrzavala po školama. A kako stvari stoje, samo uz božju pomoć (čitaj – lepo vreme) se uveliko ne smrzavaju i ove. Da ih jeste briga, ne bi uskratili mesečnu kartu đacima –putnicima koji žive bliže od 4 km od grada! Kako samo dođoše do te daljine, da mi je znati?! I odakle je mere? Od autobuske stanice, škole u koju deca idu ili od table „DOBRO DOŠLI U PALANKU“? I šta ako je nekom detetu, recimo na Guberašu, kuća između skretanja za Vodice i puta za Baničinu ili Raču, pa izađu na 1 km daljoj stanici, jer im je kuća odatle bliža? Šta ako onda prelaze 4 i po km autobusom? Hoće li im dati mesečnu kartu? Sumnjam. Ne znam. Nisam pametan. Samo bih voleo da znam ko je taj merač distanci koji je rekao da deca mogu pešice uz prometan put bez trotoara 4 km. Pogotovo kad padne prvi mrak, baš nekako u jesen i zimu, u vreme kad se đaci vraćaju iz škole. Da mi je znati ko od njih toliko voli decu, da im garantuje bezbednost u sumrak dok idu ivicom kolovoza bez pešačke staze... Da mi je znati kome je prskalica u žutom betonu preča od zdravlja dece u OŠ HIM?! Da mi je znati ko je potrošio pare namenjene za grejanje škola tokom prošle zime, a kako stvari stoje – i za predstojeću, za koju pojedini meteorolozi prognoziraju da će biti jedna od najjačih ikada? Prvo udri po deci! Njih krajcuj gde god možeš i kad god možeš. Ona puno toga još ne znaju, a i nisu glasači na izborima. Za uzvrat, zaposli u opštini još kojeg prijatelja, ili političkog protivnika (da bi te podržao, a ne skidao s vlasti). Čujem nedavno, jedan od čelnika dao posao u opštini rođaku, prijatelju iz svog sela, šta li mu već dođe, i rekao mu: „Sedi tu, ako ti daju nešto da radiš – radi, ako ne – ćuti i šuškaj. Doprinosi će ti biti plaćeni, staž ti ide, a za platu ne pitaj. Ako i kad nešto dobiješ – dobio si i budi zadovoljan. Ionako ne živiš od toga. Kad-tad, neke godine, neko će već morati da ti plati to sedenje...“ To je, prijatelji dragi, način na koji funkcioniše vlast u Palanci. Zapošljavaj i zadužuj. Neko će već jednog dana morati to da plati... Mi, naša deca, (apsolvirali smo da ih deca ne interesuju), unuci... Jednom će doći na red. Bitno je da nije iz tvog džepa, a duguju ti (uslugu, glas, nešto konkretnije)... Opština duguje njima – tvojim dužnicima. A ti ne duguješ nikom ništa! Čak ni objašnjenje. Baš te briga. Zato si vlast. Može ti se. Zato bi da i dalje budeš vlast. I samo na tome i radiš.

Ono što se vrlo uredno plaća (za to uvek mora da ima para) su mediji. Dve privatne televizije - RTJ (koja se veštačkim disanjem, volontiranjem, plaćanjem honoraraca preko nekih trećih firmi, čime li, održava nekako u životu do sledećih izbora) i od letos - TV s prezimenom! Nezvanično saznajemo da to zadovoljstvo opštinu Palanka košta 200.000 din mesečno! Veliku Planu je isto to koštalo 100.000... Za „Jasenicu“ ne znamo koliko se odvaja ni od prilike, al’ da košta – košta. Košta i dotiranje – otkupljivanje tiraža lokalnog lista, koji uredno izlazi, a i dotiranje novog radija sa starim imenom koji je već upao u finansijske probleme, kao i stari. Pogađate li za koga će svi ti mediji navijati kada dođe vreme izbora? Pogađate li i iz čijeg džepa ide njihovo finansiranje? A koliko bi još đaka-putnika za te pare moglo da se vozi do kuće u sumrak, umesto da se smrzava i riskira život na ta 4 km? Ili da prevedemo u ogrev? Koliko bi škola, koliko dana u mesecu moglo da se greje za te pare? Al’ ko te pita za decu. Bitna je politika.

Kad smo već kod RTJ, koja je privatizovana, a plaća je opština, ima još svetlih primera uzimano-davano u našem malom gradu. Gradska čistoća, na primer. Prodata Trojon & Fišeru, pa uzeta nazad uz veliku pompu i još veću tužbu protiv opštine, pa izgleda opet data nekom, ili možda nije, tek - sad više ne znam da l’ je opet nečija, il’ je i dalje „naša“ - javna. Prosto da čovek ne poveruje koliko se kod nas otimaju o smeće! Naše je đubre baš na ceni... A šta tek reći o „Parking-servisu“? Formiran kao posebno javno preduzeće, izdat nekoj beogradskoj firmi za procenat, a onda otkupljen od iste firme za oko 16,000,000,oo RSD, sa sve dugovima koji su se nagomilali u međuvremenu. Cirkus! Transakcija za udžbenike novih pokolenja ekonomista-menadžera!? Priča i za suze i za smeh! Samo, što nama baš i nije smešno... Više nam se plače, jer opet ide po našem džepu. Da ni ne pokušavamo da te cifre preračunamo u dečje autobuske karte i grejanje u školama. A i što bi mi to radili, kad je to posao direktora škola? Ako smeju da postave takvo pitanje, znate-već-gde... Ili svi zajedno rade na nekom novom projektu zagrevanja palanačkih obrazovnih ustanova. Eventualno - izmisle grejanje bez novca... Možda postanu i alhemičari! Grejanje na vazduh već postoji – grejemo se tako pola oktobra i skoro celog novembra, hvala Bogu. Za grejanje na vodenu paru – para nema. Kad bi neko izmislio utopljavanje na isparenja iz izlivene kanalizacije, na velike gluposti, na krupne finansijske promašaje, na sitne mućke, na ušteđene dečje karte u javnom prevozu, ovaj grad bi se sigurno preporodio. A preporodio bi se još brže kada svega toga ne bi bilo. Ili bar onih alhemičara koji nam sve to rade...

Gledam nešto ovih dana rupe na kolovozu po Palanci. 'Ajd što gledam, nego što ih osećam, kad pređem autom preko njih. Što ih ne zaobiđem ? Kako, bre ? U Palanci kolovoza više nemamo. Samo rupe ! Jeste li skoro prošli pored vrtića "Taš", skretali na semaforu ka soliterima na Koloniji, ili ne daj bože morali da vozite ulicom Rade Šišković/Kraljevića Marka od "Elektromorave" ka bulevaru ? Divokoze noge da polome ! Srećom, one koje bi uz mnogo napora, iz naših ulica izašle nepovređene, mogle bi da se okrepe u strogom centru grada. Da, da, baš tako. Naša opštinska vlast veoma brine o zaštiti životinja. Osim što ne sklanja pse lutalice sa ulicama po kojima napadaju prolaznike, napravila im je pojilište u centru grada. Osim za njih dobro dođe i kada se marva dotera na stočnu pijacu. Poljoprivrednici iz okoline više ne moraju da nose vodu sa sobom. Kad životinja zažedni, dovedu je u centar grada i napoje je. Postoje čak dva pojilišta, da se stoka ne gura. A vodilo se računa i da se marva oseća kao u prirodnom okruženju, pa su pojilišta zelena. Da liče na travu.

Ok, 'ajd', pojilišta imaju i praktičnu namenu. Prskalica je lepa, naročito uveče (kažem - prskalica jer fontana je manji ili veći objekat od čvrstog materijala). 'Al, što nam unakaziše i na pola skratiše pešačku zonu u glavnoj ulici, pa još po njoj pokačiše one zmije kao svetiljke ? Nekome se to sviđa, ok, ali to je već stvar (ne)ukusa.

Mnogo više onih koji su zgroženi sečom drveća u centru grada i skidanjem kandelabra, koji su bili adekvatno uklopljeni u zelenilo i davali neki pomalo zaboravljeni starinski šmek glavnom gradskom šetalištu. Sada je šetalište prepolovljeno na dva dela: stari, odsečeni, čiji su lokali preko noći postali druga zona sa kirijom prve, i žuti VIP deo, gde se ljudi zimi klizaju i padaju, a leti im gore stopala.

Sve to na stranu, al' zašto su raskopavane i ponovo rađene dve jedine ulice u gradu koje nisu imale rupe na kolovozu, glavna i Trg Heroja, dok su krateri ostali tamo gde su i bili, a u međuvremenu su se pojavili i novi ? Da bi se novim pločnikom i trgom okružila ona rugoba od "Delovođine zgrade", koja samo što nije pala ? Da bi neko uzeo proviziju ? Provizija i posao mogli su da se dobiju i asfaltiranjem ulica sa propalim kolovozom. Upućeni kažu da se za iste pare, za koje je nepotrebno po ko zna koji put rađena glavna ulica, moglo da se uradi više od 10 ulica poput II Šumadijskog odreda (pravac od "Opeke" do blizu Šulejićeve), i to od tamponade, žutog peska, pa redom sve do završnog sloja asfalta. Ljudi moji, 10 ili 15 dugih ulica kompletno da se uradi ?! A koliko ih je tek moglo da se delimično uradi kvalitetnim popravkama ? Pa mi danas ne bi imali dve, tri rupe u čitavom gradu, i još bi nam ostale neke pare !

Kad smo već kod pločnika, uveliko su popucale nove, žute ploče od štampanog betona u centru gradu. Kvalitet, šta li ? Nisu sastavile ni pola godine. A šta je bilo sa onim behaton pločama, sivim i crvenim, koje su još za vreme počivšeg predsednika opštine dr. Narića bile postavljene od suda do bivšeg parkinga, na kojem je sada tržni centar ? Jesu li same isparile prilikom postavljanja žutog štampanog betona, ili ih je neko negde odneo ? Ako jeste, ko i gde ? Zna li iko njihovu sudbinu, ili ih je pojela maca ? Ako jeste, bojim se da joj se ne smuči. Kvadrat behaton ploča je oko 10 evra, pa puta kvadrata...Skupilo se tu brat bratu, bar 10 - 15.000 evrića, možda i više. Da se izračunati, ali se izgleda ne da saznati čija dvorišta sada ukrašavaju. Ili su uveliko pretvorene u čvrstu valutu.

Znam, zagovornici urađenog će reći, ovako je lepše, šatro turizam, to će privući i ljude sa strane da dođu i ostave neki dinar u našem malom gradu. 'Ajde ?!! A što da dođu kod nas ? Šta im to nudimo ? Pola glavne ulice i prskalicu ? Gospodo iz opštinske vlasti, sedite - jedan iz domaćinskog poslovanja. Znate, kada se porodica smrzava i gladuje, pa se uz napor skupe neke pare, pravi i odgovorni domaćin te pare uloži u hranu, odeću, ogrev. Ne kupuje umetničke slike ili nov nameštaj. Kažete, grad će biti lepši i atraktivniji za turiste. Zbog jedne prskalice i 2 pojilišta za stoku pored ruševine ?! Neće biti, gospodo. Mora im se ponuditi osnovni sadržaj, pa tek onda, iz eventualno ostvarene dobiti, ulagati u umivanje i lickanje centra grada. Trebalo je prvo uložiti u sređivanje jezera, Mikulje, banje...

Turisti mogu doći i zbog kvalitetnih zabavnih sadržaja, kulturnih manifestacija šireg značaja. Skoro dve godine gradska vlast, kao, radi na ponudi Kudrečkog jezera i Mikulje, ali nikako to da krene. Čak ni gotov projekat trim-staze na Mikulji za koji je dobijen novac iz NIP-a nije realizovan, iz razloga koji su samo čelnicima opštine znani. Od svega samo je realno da proradi banja na Kiseljaku, a i to ne zbog zasluga gradske vlasti, već privatne inicijative i stranke koja nije u opštinskoj vlasti. Međutim, izgleda da je svakoj palanačkoj vlasti najlakše da kopa po glavnoj ulici.

Posle petooktobarskih promena, sem Milana Mihajlovića, svi ostali palanački predsednici su nešto čeprkali po ulici Prvog srpskog ustanka: Radoslav Ljubisavljević, od milošte "Bucko" je raskopao pola šetališta i nije našao zlato (sećate se, te 2004. u leto i ranu jesen), kada smo igrali igru: "ajd' da pređemo na drugu stranu ulice, a da ne polomimo noge, s podvarijantom - kako ne upasti u rov s detetom u kolicima. Onda je te iskopine i rovove u centru pred zimu zatrpao i asfaltirao potonji predsednik Cokić. I taman kad smo pomislili da je tu kraj, oni koji su izabrani posle Cokića su prevazišli sve prethodnike: prvo su raskopali i demolirali jedine dve gradske ulice bez rupa, (u novembru 2008.), pa su napravljeni svinjac ostavili da se kiseli preko zime i ranog proleća, dok smo mi gacali u blatu posle svakog otopljavanja snega. Sećam se na pijaci ljudi iz Azanje i Glibovca, koji su se žalili da se ni u jednom selu nisu toliko iskaljali kao u gradu Palanci. Onda su stavili pločnik tek nekako s proleća '09, valjda čekajući da prođe dovoljno vremena da se opravda tolika investicija (znate, 4, 5 meseci smo gradili fontanu, glavnu ulicu, rasvetu, veliki je to posao, ej, košta to)...

Ljudi, opštinari, prvaci grada, najbolji među nama, otkriću vam svetu tajnu - nema nafte u centru Palanke, aman zaman, ne kopajte više ! I nije "Delovođina zgrada" arheološko nalazište, pa da je zaštićena od renoviranja. Bolje da ste u nju uložili, dok neko ne pogine. Bolje da ste bilo šta drugo uradili (fekalni kolektor kod OŠ HIM, npr, da se deca više ne guše u kanalizaciji), nego što ste spucali desetine, zli jezici kažu i stotine miliona, u malo žutog betona, dva stočna pojilišta i jednu prskalicu. I još nešto: što tada niste raspisali referendum, da nas pitate da li smo za to da se tolike pare zabetoniraju ? Ne, nego kada ste skrckali silne milione, a valjalo se od nečega živeti, primati plata, namirivati novopridošli partijski kadrovi u novoizmišljenim firmama, tek onda ste nas pitali da li bi vam dali još koji dinar, jer ponovo hoćete da nas usrećite našim parama za vaše projekte. Kada ste dobili jasan odgovor, već ste spremili odmazdu: ekološka taksa, povećanje takse na vozila, uvođenje takse na kućne ljubimce, vazduh, nebo, mirisanje ljubičica, baba Živanu, češanje uva, taksa, taksa, taksa...

Zalepili ste nam se za džepove kao taksene marke ! Aman, odlepite se već jednom, otkačite se od nas, iš bre !!! A to što ste vi uradili sa glavnom ulicom zove se skupa šminka. Preduslov da se nanese šminka je posedovanje glave i obraza. Imate li bar nešto od ta dva preduslova ?

DEMOKRATIJA vs PARTOKRATIJA - iz 2 u 2

Ako je suditi po sastavu zaposlenih u novim i već postojećim javnim preduzećima u Smederevskoj Palanci, proces evolucije našeg društva u pravcu demokratije potrajaće toliko da, sticanje jednakih prava za sve ili pobedu stručnih nad poslušnima, ni naši daleki potomci neće dočekati. Matrica školovanja partijskih kadrova za ulazak u političku arenu nikada nije prestala da se primenjuje.

Ovo je, nažalost, već viđena slika iz devedesetih i svako ko pomisli da su se desile petooktobarske promene, mora da sedne i kroz sećanje provuče proteklih 10 godina.

Šta se to promenilo ? Da li smo krenuli ka demokratiji ili partokratiji ?

Izvinjavam se čitaocima što mi ne pada na pamet da pišem uobičajene fraze i hvalospeve opštinskoj vlasti, na način na koji su svi navikli čitajući "opštinske" novine i gledajući opštinsku TV. Ovo je samo jedan pokušaj da se kaže ono o čemu mnogi ćute ili se, kao, ne žele praviti pametni. Ali, sudbina naše dece je u našim rukama. Hoćemo li im u nasleđe ostaviti moranje stranačke pripadnosti ili obrazovanje i stručnost ?

Javna preduzeća za stanovanje, šume, fudbal (???), ekologiju... Izmišljena radna mesta u opštinskim kancelarijama... Da li treba još i reći koja partija drži koje preduzeće ? Ne, to svi znaju, ali niko ne želi o tome da govori. Koliko se još daleko može ići u partokratiji čitavog društva, ako se zna da su čak i osnovne i srednje škole podeljene po stranačkoj pripadnosti. I dok je moj prilično nerazvijeni partijski um pokušavao da spozna principe stranačkog pozicioniranja, javila se jedna nedoumica. Naime, jasno je da se u borbu za osvajanje preduzeća ulazi zbog kontrole nad određenim novčanim sredstvima koja su svima dobrodošla. Kao najbolji primer kontrole (korišćenja) novčanih tokova možete uzeti nedavni raskid ugovora sa privatnim preduzećem "Trojan&Ficher" i poveravanje posla JKP "Mikulji". Ima li građana koji su zadovoljni onim što nam radi "Mikulja" ? I to je bar lako prepoznati, u vreme totalne besparice, davno ispražnjenog opštinskog budžeta, ogromnih dugovanja napravljenih za nepune dve godine vlasti, to je jedan od načina da se dođe do nekih para. Makar za plate. Koalicija na vlasti je veoma široka, apetiti nezajažljivi, a na vlasti su "sad` pa ko zna kad" i treba iskoristiti ukazanu šansu.

Nikako ne odobravam, ali bar mogu da razumem. Ali šta sa školama ? Može li se njima nešto naplatiti, izvući neka korist ? Zašto bi partijska pripadnost bila presudna za postavljanje na mesto direktora, kada znamo da je nastavni program za sve isti, a pritom je prosveta još od 90-ih u hroničnoj besparici ? Sve nedoumice otklonili su neki od direktora obavljajući svoju prosvetiteljsku misiju nad mojim nedovoljno razvijenim partokratskim umom. Naime, dugovanja opštinske vlasti prema svim školama se mogu meriti desetinama miliona dinara. Pritom, treba li napomenuti da su to sredstva iz republike koja su namenjena školama, a lokalna samouprava ih prisvojila i veći deo podelila sebi kroz plate. E, sad` dolazimo do toga da je važno da direktor bude partijski čovek, jer ko bi drugi ćutao i trpeo da ga pljačkaju i ponižavaju. To je razlog zašto su nam deca ove zime sedela u hladnim učionicama, pa onda malo išla pa malo nisu išla u školu. Opštinski alhemičari nisu uspeli da istim novcem plate gas i mazut, i podele sebi plate.

A prosvetari ? Sećate li se 90-ih i beskonačnog niza štrajkova ? Šta se desilo sa pravdoljubivim profesorima ? Zar ovo nikome ne smeta ? Možda je u pitanju strah ? Ne, izgleda da partokratija pobeđuje. Matrica 90-ih se još uspešnije primenjuje. Koalicija na vlasti je plodnije tlo za primenu takvog društvenog uređenja. "Za svakog ponešto, za nekoga sve", nudimo Vam demokrate, ako Vam ne odgovara tu je SPS, ako ni to nije za Vas imamo i narodnjake , a u krajnjem slučaju imamo i grupu građana...I nemojte samo reći da nema ničega za Vas.

Nisam siguran koliko sam uspeo da Vam predočim ono što Vi, siguran sam, već znate. Međutim, kako su već za jesen najavljeni lokalni izbori, kada se objave rezultati saznaću koliko se razumemo.