KLADITE SE NA SIGURNO, Dojava - Sigurica
DEMOKRATIJA vs PARTOKRATIJA - iz 2 u 2
Ako je suditi po sastavu zaposlenih u novim i već postojećim javnim preduzećima u Smederevskoj Palanci, proces evolucije našeg društva u pravcu demokratije potrajaće toliko da, sticanje jednakih prava za sve ili pobedu stručnih nad poslušnima, ni naši daleki potomci neće dočekati. Matrica školovanja partijskih kadrova za ulazak u političku arenu nikada nije prestala da se primenjuje.
Ovo je, nažalost, već viđena slika iz devedesetih i svako ko pomisli da su se desile petooktobarske promene, mora da sedne i kroz sećanje provuče proteklih 10 godina.
Šta se to promenilo ? Da li smo krenuli ka demokratiji ili partokratiji ?
Izvinjavam se čitaocima što mi ne pada na pamet da pišem uobičajene fraze i hvalospeve opštinskoj vlasti, na način na koji su svi navikli čitajući "opštinske" novine i gledajući opštinsku TV. Ovo je samo jedan pokušaj da se kaže ono o čemu mnogi ćute ili se, kao, ne žele praviti pametni. Ali, sudbina naše dece je u našim rukama. Hoćemo li im u nasleđe ostaviti moranje stranačke pripadnosti ili obrazovanje i stručnost ?
Javna preduzeća za stanovanje, šume, fudbal (???), ekologiju... Izmišljena radna mesta u opštinskim kancelarijama... Da li treba još i reći koja partija drži koje preduzeće ? Ne, to svi znaju, ali niko ne želi o tome da govori. Koliko se još daleko može ići u partokratiji čitavog društva, ako se zna da su čak i osnovne i srednje škole podeljene po stranačkoj pripadnosti. I dok je moj prilično nerazvijeni partijski um pokušavao da spozna principe stranačkog pozicioniranja, javila se jedna nedoumica. Naime, jasno je da se u borbu za osvajanje preduzeća ulazi zbog kontrole nad određenim novčanim sredstvima koja su svima dobrodošla. Kao najbolji primer kontrole (korišćenja) novčanih tokova možete uzeti nedavni raskid ugovora sa privatnim preduzećem "Trojan&Ficher" i poveravanje posla JKP "Mikulji". Ima li građana koji su zadovoljni onim što nam radi "Mikulja" ? I to je bar lako prepoznati, u vreme totalne besparice, davno ispražnjenog opštinskog budžeta, ogromnih dugovanja napravljenih za nepune dve godine vlasti, to je jedan od načina da se dođe do nekih para. Makar za plate. Koalicija na vlasti je veoma široka, apetiti nezajažljivi, a na vlasti su "sad` pa ko zna kad" i treba iskoristiti ukazanu šansu.
Nikako ne odobravam, ali bar mogu da razumem. Ali šta sa školama ? Može li se njima nešto naplatiti, izvući neka korist ? Zašto bi partijska pripadnost bila presudna za postavljanje na mesto direktora, kada znamo da je nastavni program za sve isti, a pritom je prosveta još od 90-ih u hroničnoj besparici ? Sve nedoumice otklonili su neki od direktora obavljajući svoju prosvetiteljsku misiju nad mojim nedovoljno razvijenim partokratskim umom. Naime, dugovanja opštinske vlasti prema svim školama se mogu meriti desetinama miliona dinara. Pritom, treba li napomenuti da su to sredstva iz republike koja su namenjena školama, a lokalna samouprava ih prisvojila i veći deo podelila sebi kroz plate. E, sad` dolazimo do toga da je važno da direktor bude partijski čovek, jer ko bi drugi ćutao i trpeo da ga pljačkaju i ponižavaju. To je razlog zašto su nam deca ove zime sedela u hladnim učionicama, pa onda malo išla pa malo nisu išla u školu. Opštinski alhemičari nisu uspeli da istim novcem plate gas i mazut, i podele sebi plate.
A prosvetari ? Sećate li se 90-ih i beskonačnog niza štrajkova ? Šta se desilo sa pravdoljubivim profesorima ? Zar ovo nikome ne smeta ? Možda je u pitanju strah ? Ne, izgleda da partokratija pobeđuje. Matrica 90-ih se još uspešnije primenjuje. Koalicija na vlasti je plodnije tlo za primenu takvog društvenog uređenja. "Za svakog ponešto, za nekoga sve", nudimo Vam demokrate, ako Vam ne odgovara tu je SPS, ako ni to nije za Vas imamo i narodnjake , a u krajnjem slučaju imamo i grupu građana...I nemojte samo reći da nema ničega za Vas.
Nisam siguran koliko sam uspeo da Vam predočim ono što Vi, siguran sam, već znate. Međutim, kako su već za jesen najavljeni lokalni izbori, kada se objave rezultati saznaću koliko se razumemo.
