Mutna Jasenica

Često smo razmišljali kako izgleda pakao. Ni sami ne znamo kako bi ga tačno opisali, ali sa sigurnošću možemo tvrditi kako izgleda put do njega.

Redovno se vozim takozvanim putevima drage nam opštine Smederevske Palanke. Kažem "takozvanim", pošto čovek zaista treba da ima bolesnu maštu pa da taj povezani sistem džombi, rupa, rupetina, jendeka, kanjona, i provalija sa po kojim kvadratom tu i tamo iskrpljenog asfalta (naš narod to naziva tetrisom) nazove putem. Prema ovom "putu" čak i ona kaljuga po kojoj je Flojd vozio odlučujuću trku "nacionalne klase" deluje kao autoput u nekoj normalnoj zemlji.

 

Dok ćete u nekim zemljema bar deset kilometara ispred rupe veličine palačinke biti obavešteni da s putom nešto nije u redu, kod nas se ovakva obaveštenja smatraju nevažnim. Tako ćete kod nas naići na savršeno beskorisne znake za "klizav kolovoz", "višestruku krivinu od kojih je prva nadesno" ili "ne vozi brže od 80km/h", ali ne i na zaista potrebne znake za "smrtonosnu višestruku rupu gde je prva široka dva metra", "nepostojeći kolovoz", "kraj puta", "da l' znaš kud si poš'o", "ne vozi uopšte" ili "nema više puta, ovo je kraj sveta"!

U početku su me nervirale policijske patrole koje insistiraju na vezivanju pojaseva. Pre svega, vozi se beskonačno sporo, a i treba da imate što slobodnije ruke da biste na svakih pet metara smotali "pun levi" ili "pun desni" ne biste li izbegli ono što se izbeći ne može. Međutim, posle malo vremena čovek shvati da pojasevi ovde zaista spasavaju glavu. U svetu oni služe da čovek ne proleti kroz šoferšajbnu pri brzini od 200 km/h. Duž Palanačkog "puta" pojasevi pomažu da glavom ne probijete krov kad vam auto pri brzini od 20 km/h iznenada ljosne o ledinu ili nestane u rupi.

I u nesreći ovakvih razmera neko to iskoristi: vulkanizerske radnje nikle su na svakih sto metara, pa opet majstori ne stižu da poprave sve što se duž "puta" razglavi, raspadne, i otpadne. Najčešća intervencija svodi se na rešavanje "kvadrature kruga" tj. na pokušaj da se od kockaste felne ponovo napravi okrugla!!!

Posebno je “zanimljivo” kad padne jaka kiša, pa se sistem rupa duž "puta" napuni vodom. Kolovoz se prividno uravna i ucakli, a naivan vozač poveruje kako će za sat vremena lake vožnje stići na cilj. Naravno, zabluda traje do prve "barice", zapravo, do stručno rečeno „udarne rupe”, obično veličine manjeg dvorišta. A srpska udarna rupa ima jednu neverovatnu osobinu kojom se razlikuje od udarnih rupa drugih naroda: koliko god da je dugačka i široka, naša je duboka bar pola metra! Bar toliko... Što kažu neki " kad pada kiša, kuče da upadne, udavilo bi se "!

Rupe na Palanačkom putu (o okolnim selima je suvišno i govoriti) opremljene su jedinstvenom pojavom: one se prilagođavaju potezima vozača. Ako kojim čudom svežete tri rupe, a još uvek imate točkove na broju, automatski se pojavljuje četvrta koja naplaćuje sve ono što ste "propustili" kod prethodne tri.

Dok se stanje ne popravi, predlažem da se uvedu sledeće mere:

– Da se plodna zemlja, koju Palanački i ostali putevi nepotrebno zauzimaju a ničemu ne služe, vrati prethodnim vlasnicima u poljoprivredne svrhe. Širina puta taman odgovara širini prosečnog plastenika za rano povrće. Ako put ima 50 kilometara i ako je put (bio) širok oko 5 metara, to je oko 25 hektara najplodnije zemlje, puta bar četiri tone žita po hektaru = 100 tona izgubljenog žita po sezoni. Možemo da prevedemo i u rano povrće ili voće, u šta god želite. Malo li je, na ovu glad?