Mutna Jasenica

Ode čovek. Ni dve godine sastavio nije, a njegovi ga sa'raniše. Kada su lokalni žuti u pitanju, sasvim je uobičajeno da malo-malo, pa smene svog predsednika opštine. Prvo su to uradili sa Milanom Mihajlovićem, koji nije sastavio ni godinu i po dana. Onda se to desilo Radoslavu Ljubisavljeviću, od milošte - ,,Bucku“, koji je zbacio Milana i vladao nešto više od dve i po godine, što je, kada su palanački žuti u pitanju, odličan rezultat. S tim što su Ljubisavljevića izbacili iz partije njegovi posle smene, a smenio ga je narod, izabravši na jedinim do sada neposrednim izborima za predsednika opštine drugog Radoslava, Cokića. G-din Milojičić zadržao se nepune dve godine, što je neki žuti prosek, a onda je proglašen krivim za loše stanje u opštini od strane svojih, koji ga na to mesto izguraše, a nisu krivi ni za šta. Nevini kao bebe. Nit luk jeli, nit luk mirisali. Sem uz roštilj na potpis, tu i tamo.

Nisam prijatelj sa Milojičićem. Ne verujem ni da ću biti. Ali, u odnosu na one njegove koji ga smeniše, i koaliciju koja to izglasa, momak je OK! I ne preterujem kada kažem - dajte da napravimo peticiju da se njegova bista postavi negde u gradu, jer ne bih rekao da ga je zamenio bolji! Bistu bi mogli da postavimo u blizini pojilišta, prskalice, u svakom slučaju negde na trgu. Zvanično, trg s prskalicama kod ruševine je njegova zadužbina. Mada, nisam siguran ko je tu više ućario, oni koji ga smeniše ili on. On je potpisivao priznanice i tendere, a drugi su mastili brke. Još kako. Njemu slava, njima provizije. On najmlađi predsednik opštine, oni mešetari od iskustva. Oni kadrovici, on kadar. Kakva kadrovska politika, takav grad. Kako nezvanično saznajemo, momak je pao onda kada je počeo da se buni protiv učestalih vlastitih potpisa na svemu i svačemu (između ostalog, po koji ručak od 7oo.ooo din, po neko demoliranje seoskih kafana- cirka, oko milionče, po neka nabavka...). Šuškalo se po gradu još oko nove godine da će neuspeh referenduma biti njemu pripisan, te će to biti razlog za smenu. Pričalo se još pre toga da je dečko tražio demokratizaciju partije na lokalu, više kandidata na izborima za prvog žutog među nejednakima, na šta mu je prvi žuti grada pokazao vrata i preporučio mu da potraži drugu partiju, ako je željan demokratije...

Verujem da ima još grehova, a najveći je svakako što je počeo da otkazuje poslušnost žutom građaninu Br. 1. E, to je već neoprostivo! Tog trenutka je bio ,,pečen“, zreo da bude pojeden bez 'leba. Kao keks. I dok si rek'o keks-Milojičić više ne beše predsednik. U jednom trenutku bio je hrabar, ili mu se sve smučilo, šta li, tek - zbaciše ga njegovi. Cenim njegovu hrabrost. Samo se pitam: a da su mu njegovi (bivši prijatelji i braća) pre dve godine ponudili da bude hirurg ili pilot, da li bi prihvatio? Sumnjam. Rizično je. Mogao bi nekog da ubije iz neznanja. Opasno je i po njega. A zašto je predsednik opštine manje opasno zanimanje? Otkud ideja da to može svako? Ljudi moji, pa koliko je to hiljada unesrećenih, možda i gore od toga, ako se taj posao ne obavlja valjano? Odakle tek takva luda hrabrost da se tako nešto prihvati? Valjda je to postalo opšte mesto u Srbiji: svi mogu sve. Svi su rođeni za bilo koji položaj. Samo daj. Nije problem u sada već bivšem predsedniku. Dečko se malo zaneo. Mačići su sa zakašnjenjem progledali, ali su progledali. Problem je u onima koji ga postaviše, pa smeniše, i u nama što sve to znamo, a opet ćemo da glasamo na lokalu za Tomu, Tadića, Velju, Dačića, Koštunicu, Dinkića,ne gledajući ko njih reprezentuje u našem gradu, u našem selu, gde se svi znamo. Prostor za muvanje u ovakvom, proporcionalnom izbornom sistemu je ogroman! Da nije, menjali bi ga. Da nije, ne bi žuti (kao što jesu) za nosioca liste i prvih nekoliko kandidata na listi za odbornike postavljali ugledne ljude, a onda u opštinsku skupštinu ubacivali one druge, sa začelja, pogodne za manipulaciju, za koje niko inače ne bi glasao. A oni, svesni da će biti ono što nikada u normalnim okolnostima ne bi mogli da postanu, odlučiše da prihvate ponudu Broja 1, i još da mu poljube ruku. I tako, dobismo predsednika opštine i još iks nameštenika, koji su spremni na sve, samo da ostanu u milosti Broja Jedan. Znaju oni vrlo dobro i njegovu nemilost. Osećaju je i oni koji nisu žućkasti. Ceo grad je u njegovoj nemilosti odavno. Jad, čemer, beda i propast. To je bilans stanja ovog grada. U međuvremenu, neki žuti mačići su, kao što već pomenuh, progledali. Zato su bačeni u jarugu.

Ministarstvo energetike je rešilo da nam izađe u susret i promenilo je način obračuna vrednosti litra goriva. Umesto na 15, sada će ga menjati na mesec dana. Da ugode građanima koji su se bunili zbog učestalih poskupljenja. Da se cene na pumpama ne menjaju tako brzo. I - ugodili su nam ga! Sada, kada je po starom, gorivo uveliko trebalo da pojeftini - nepojeftinjuje, a kad prođe mesec, umesto pojeftinjenja, opet najavljuju poskupljenje. Kažu - formula tako pokazuje. I još objašnjavaju - svetska berza, znate, poskupeo dolar, a i nafta će za koji dan, pa... Nismo mi krivi, znate... Ali, održaše obećanje - cena nafte se ređe menja.

Ono što je najzanimljivije je način obračuna. Umesto za cenu litra derivata na svetskom tržištu, kod nas je cena vezana za kurs dolara, cenu tone nafte i tetka Micin datum rođenja. Plus famozni porezi, akcize i ostala zahvatanja države, pa kad se sve to uveže nekim koeficijentom i čime sve još ne dobijemo najskuplji benzin u svemiru! A plate afričke. Inače, za informaciju čitaocima, nafta se kupuje u tonama, a prodaje u litrima. A jedna tona i 1000 litara nafte nije ista količina. Kuda li odlazi razlika, radoznali mogu da pogađaju...

Da ne govorimo kako su nas nadležni zdušno uveravali da cena mora da prati rast na svetskom tržištu. Kada je rekordna cena nafte dostigla 147 dolara za barel (u leto 2008.), kod nas se litar benzina prodavao po 112 dinara (u tom trenutku 1,45 eura). Međutim, kada je do zime pala na 37 dolara po barelu (četiri puta pojeftinila!!!), kod nas je benzin pojeftinio na 72 dinara (0,9 eura) po litru. Ljudi, umesto da košta oko 37 euro centi, (1,45 : 4 = 36,3 - prosta matematikał) ili u tom trenutku oko 35 dinara, ona je pojeftinila na 72! Što tada ne isprati cenu na svetskom tržištu? U ministarstvu energetike su mudro ćutali, a Vlada stidljivo uvela još jednu akcizu. A kada je cena nafte na svetskim berzama ponovo počela da raste, odmah je skočila i kod nas. Poskupelo u svetu, rekoše u Ministarstvu energetike...

Uvek sam sumnjičav kada se cena nečega formira komplikovano. Isto važi i za kilovat čas električne energije. Da li neko zna koliko kod nas košta kilovat struje? Odgovor je - niko! Košta onoliko koliko nam iz ministarstva energetike kažu. Znate li da je struja jedini artikl koji ima 6 cena? Zelena + plava + crvena zona, puta dve tarife (dnevna + noćna): 6 različitih cena za jedan isti proizvod! A onda nam zvanično saopšte da je cena kilovata kod nas oko 4, a treba da bude 5,2 ili koliko već eurocenti da bi se pokrili troškovi proizvodnje. 'Ajde?!!

Sećam se da je početkom 2001. tadašnji visoki državni zvaničnik na TV-u objasnio da struja više ne može da bude socijalna, već ekonomska kategorija, a da bi to postala mora da u bliskoj perspektivi dostigne cenu od 5 centi. Naravno, DOLARSKIH, s prezrenjem je naglasio taj lik, objasnivši da se cena energenata obračunava, kao i ostale strateške sirovine, u dolarima. I drugi su zabalavili podsećajući na to pri svakom narednom (učestalom) poskupljenju. Da podsetimo, dolar je tada bio više od 2,30 maraka, a kad je uveden evro, dolar se menjao za 1,20 evra. Međutim, kada su se izjednačili, zvaničnici su se ućutali, a pošto se odnos promenio u korist evra (do skora se za jedan evro dobijalo čak oko 1,5 dolara!) ponovo su se raskokodakali kako struja mora da dođe na 5, a potom čak (bezobrazno) i na više od 5,2 EVROCENTI! Zaboraviše da se energenti obračunavaju u dolarima!!! Srećom, ima nas koje pamćenje služi. I koji kažemo - dosta bre, hohštapleri! 'Ajde što nas nemilosrdno pljačkate, al' nemojte još i da nas pravite ludim i glupim? A što se tiče cene kilovata, nju svako može lako da izračuna. Podelite sumu sa obračuna brojem utrošenih kilovata, a onda pretvorite rezultat u evre i znaćete koliko Vas košta kilovat. Imam neki utisak da će cifra biti mnogo veća od onih 5,2 evrocenti, za kojom odavno kukaju. Da ne govorimo kolika će tek biti kad počne zima i crvena zona.

Evo još jedne ilustracije monopolske pljačke nas, običnih građana, od strane njih, neobičnih. Ponovo se najavljuje poskupljenje gasa, i to za 15%. Mašala! Kada je gas značajno poskupeo na svetskom tržištu zbog sukoba Rusije i Ukrajine prošle zime, kod nas je već bio skočio za neverovatnih 60%. Pošto je poskupljenje bilo nenormalno (u normalnim državama bi pljuštale ostavke i smene, u Japanu bi harakiri bio uobičajena razonoda političara i direktora), dušebrižni Dušan Bajatović ispred „Srbijagasa“ omogućio nam je plaćanje u dve rate (60% računa odmah, ostalih 40% kroz 6 meseci). Tako gas kod nas vlasnici kuća plaćaju preko cele godine. Kao stanari u zgradama. Čanak je tražio objašnjenje za poskupljenje, a onda se ućutao. Posle rekao da ga je dobio. Samo nam nije objasnio u kojoj formi, ili čemu već, ga je dobio. Pa otišao kod Velikog brata. A nama došli pljačkaški računi za u celom svetu najjeftiniji, još i ekološki energent. U Srbiji, od kada smo poklonili NIS Rusima, postade najskuplji.

Grejanje na struju, naftu i ugalj ispade jeftinije. S tim što zadovoljstvo da uvedete grejanje na gas košta k'o Svetog Petra kajgana. Priključak preko 1000 evra, gasni kotao od 700 pa do preko 1000 evra, plus materijal i ruke majstora, projekat, tehnički prijem, itd.. izađe na najmanje 2500 evra samo da bi ste stekli pravo da plaćate najskuplje grejanje u Srbiji. Ako nedaj Bože već nemate cevi i radijatore, nego i njih plaćate, kuku Todore! A poenta cele priče je da kad je na svetskom tržištu prošlog leta normalizovana cena gasa (sa 460 pala na 220-240 evra po toni), upitali grešnog prvog čoveka ,,Srbijagasa“, mučenog Bajatovića kada će da pojeftini gas i kod nas. On jadan prvo rekao da ima mesta pojeftinjenju (nije se sam setio pre, nego tek kad ga novinari upitaše!!), a onda se izgleda malo raspitao, pa kad su ga posle 15 dana ponovo pozvali, objasnio da nema ništa od pojeftinjenja, jer ne utiče samo nabavna cena na maloprodajnu, već mnogo toga još (nije rekao šta), nego će, ako dolar nastavi da raste, možda gas i da poskupi ! Siroma', kad su zbog te izjave počeli po medijima da ga čereče svakodnevno, on odlučio da svoju mukom zarađenu mesečnu crkavicu od 9000 evra za članstvo u UO parazitske posredničke mešovite firme "Jugorosgas" poklanja dečjim domovima. 'Al ne sekiram se za njega. Preživeće već nekako. On. Za nas nisam siguran. Pogotovo kad se uzme u obzir da smo Rusima, osim što smo poklonili NIS i "Srbijagas", darivali i državni monopol na naftne derivate. U zemlji Srbiji zabranili smo da neko konkuriše građanima Rusije !! 'Ej bre, alo ?! Da bi mogli na miru da šišaju građane Srbije!? Kako i kol'ko hoće. Sve do 2011. A možda i duže, ako treba. A to što su nam obećali krak gasovoda, centralno čvorište za Balkan, Mesec i šire, to mačku o rep. Bilo je usmeno. I nigde toga nema u ugovoru o kupovini NIS-a. Nagovestili su mogućnost, nisu se obavezali. U međuvremenu su produžili rok za izgradnju gasovoda na 2015. Ako ga uopšte i bude. A NIS su dobili odmah. I videli da se nešto s parama i poslovanjem u knjigama ne slaže. Pa sad namiču preko naših leđa razliku koju su štrbnuli oni koji su knjige pisali. A mi plaćamo i naftu i gas koliko god nam Rusi traže. A tražiće još. Kod njih su slavine. I monopol. I knjige.

Cenjeni i poštovani čitaoci, obično kažu "nemojte ovaj tekst shvatiti lično", a ja Vam kažem baš suprotno - ovo je lično i odnosi se na Vas, glasače, koji nam bez mnogo razmišljanja podariste na prošlim izborima vlast kakvu ni neprijatelju ne bih poželeo. Znam, mnogi će reći, nismo mislili da će biti baš ovako. U suštini, slažem se, to i jeste problem, niste mislili. Da jeste, zar bi i danas za vladare imali čuvene "dvojice bez kormilara": Đuki - Peki, Žile - Keki...ima ih još, ali suštinski, oni odlučuju. Oni se za sve pitaju. Hoće li biti grejanja u školama ? Da li će krpiti rupe na putevima ? Možda da se uzme neki kredit sa grejs periodom od 3 - 4 godine ? Da ste razmišljali, možda bi imali neku drugu vlast koja bi nešto korisno uradila za sve nas. Ovako, oni će se smenjivati u krug i prazniti već ispražnjenu opštinsku kasu. Prazniti ispražnjenu kasu ? O da, i to je moguće. Postoje razne tehnike, npr. sklapanje i raskidanje ugovora. To je prosto dovedeno do savršenstva. Zašto da samo jednom neko uzme proviziju, kada za vreme svog mandata to može više puta. I to sve samo "da bi Vama, njihovim podanicima, bilo bolje".

Bez kukanja molim, kao što rekoh, niste mislili. Da jeste, nikada ne bi pomislili da glasate za Borisa Tadića na lokalnim izborima. Na lokalu ste glasali za onoga ko je sada na vlasti, i njegovu ekipu, zaokružujući broj 1. Zbog toga, pokušajte da izmerite razliku između predsednika države i predsednika naše opštine !!! Velika je, ogromna, nemerljiva...Glasali ste za one koji se kriju iza imena Borisa Tadića, predsednika države, u čiji opis posla ne spada kadrovisanje po palankama cele zemlje. Ništa novo, to svi pretendenti na predsednička mesta znaju. E, zbog toga što znaju, po palankama, a pogotovo u našoj Smederevskoj, miševi kolo vode. Rekoh li ja to miševi ? Ma kakvi miševi. Možda ranije, sada su to predsednici. Predsednici svega i svačega. Upravnih odbora, skupština, raznih komisija...Naravno na čelu sa predsednikom opštine. Doduše samo jedne male, osiromašene opštine sa gomilom nerešivih problema i još većim dugovima, ali je predsednik...Možda je to pokušaj da se smanji razlika. Predsednik opštine - predsednik države ??? Još malo pa isto.

Da, imamo novog predsednika opštine, zbog toga i takav naslov. Grdno se varate ako mislite da Vam je dovoljno žao što glasaste bez razmišljanja. A zašto će tek da nam bude žao ? Videćete i sami na kraju mandata našeg novog predsednika. Ko preživi. Za one koji još uvek ne mogu sebi da dočaraju pogubnost svog nerazmišljanja, evo par tema za razmišljanje. Da li ste se zapitali kako izgleda kada Vaš grad neko svrsta uz Inđiju, Loznicu, Svilajnac...Svilajnac ??? Onaj Svilajnac, ratarsko - stočarsku opštinu ? Ne, ovaj Svilajnac koji postaje industrijski grad, a istovremeno razvija poljoprivredu i stočarstvo. Ovaj Svilajnac gde fabriku gradi Japanska kompanija Panasonic, gde već rade Izraelske, Holandske, Nemačke i uspešne domaće kompanije. Gde počinje izgradnja jedinog prirodnjačkog centra u Jugoistočnoj Evropi. Park iz doba Jure u Svilajncu ? Ovaj Svilajnac gde uskoro neće biti zaposlenih, a gle čuda, u opštinskom budžetu ima para. Gde potencijalne investitore niko od opštinskih rukovodioca ne pita "A koliki je moj deo ?", ali ih zato pitaju koliko ljudi planirate da zaposlite ? Zamislite samo, sve je ovo moglo da se događa u našem gradu.

Samo da ste mislili.

Zar Vam već nije žao ?

Ako jeste, potvrdu Vašeg žaljenja videću na sledećim izborima. Do tada, trudite se da preživite, sve ostalo je kao da ste dobili na bingu.