Mutna Jasenica

Kako stvari stoje, izgleda da naši napisi u „Mutnoj Jasenici“ daju kakve-takve rezultate. Zapuštene ulice s kraterima, a ne rupama, su ubrzo posle objavljivanja prvog broja „Mutne Jasenice“, maja 2010, zakrpljene brzinom svetlosti. ’Ajd’ da vidimo koliko vremena će biti potrebno da reaguju sada, kada su se već početkom marta pootvarali ambisi po najprometnijim gradskim saobraćajnicama. Koliko vidim, za sada se niko ne sekira za naše točkove, koje skupljamo zajedno s felnama posle svake vožnje kroz ljubljenu nam Opštinu, zbog u prošlom broju detaljno opisanih rupa, kojih je sada kao pečuraka posle kiše. I rizla dugo stoji na ulicama, ulepljena prašinom za asfalt. Neće sama da se očisti i pokupi... Ili se čeka prva jača kiša, ili će jednog lepog dana (a možda i pre) neko pametan da se doseti da je spere šmrkovima cisterni za pranje ulica. I tako sabije rizlu u šahtove, da uredno zapuši kanalizaciju, kao i svake prethodne godine. Svejedno, rezultat će biti isti: fekalije će zaplivati slobodnim stilom ulicama. Tu i tamo, a kod Mukerove škole i bolnice sigurno (opisano u prethodnom broju „Mutne Jasenice“). Naravno, sve ovo se podrazumeva ako ikada cisterne izađu na ulice. Odavno je okopneo sneg, prašine kao u pustinji, a niko da upali kamione i opere grad. Nek se deca guše u prašini, ko ih šiša. O tome koliko je ružan prašnjavi grad posut rizlom, nećemo ni da pišemo. To i sami vidite.

A da... Sive i crvene ploče, koje su volšebno nestale posle opločavanja žutim glavne ulice, početkom 2009, odjednom su se, isto tako pravo niotkud, pojavile na Gradskom bazenu, prošlog leta. Naravno, ni približno broju u kojem su nestale (ni približno!), ali deo jeste. Otkud se pojaviše!? Niko ne zna, niko i ne pita. Ali, interesantno je da su nikle posle gluposti zvane generalni remont bazena, ustupanje bazena privatniku, pravljenje akva parka, ne znam tačno kako se ta operacija uskraćivanja bazena građanima tokom leta zvala. Kada su se remonteri povukli iz posla usred leta, a zvezda upekla do koske, neko je odjednom popločao prostor oko bazena sivocrvenim pločama u delu s kojeg je prethodno skinut beton, a ostala prašina i žuti pesak. Koji smo na nogama unosili u bazen. I tako se građani Palanke i okoline bar pola leta imadohu negde osvežiti... A ko je kriv i ko je kome dužan za neurađen posao, to kao po običaju i nema veze. Pojeo vuk magarca. Ili obrnuto. Zar je uopšte bitno? Važno je da se para okreće. Dok je još po malo ima.

O efikasnosti palanačke opštinske uprave i već čuvenoj brizi za dobrobit građana govori i sledeći primer: žitelji Kamenca, zbog čestih skrnavljenja grobnih mesta na Novom groblju, obratili se još prošlog marta predsedniku opštine sa molbom da se groblje osvetli, ogradi i postavi čuvar. Kada na molbu nije odgovoreno, 8. aprila 2010. predali su na pisarnici opštine peticiju sa više od 140 potpisa stanovnika ovog kraja, kojom se zahteva sprečavanje daljeg lomljenja fenjera, stakala na kućicama za cveće, krađa sveća, preturanje vaza za cveće, uz opravdanu bojazan da uskoro može doći i do oštećenja samih spomenika. O svemu su prethodno obavestili i nadležne u JKP Mikulja.

 

Epilog: ni na molbu, ni na zahtev u peticiji niko, i da podvučemo - NIKO IZ OPŠTINSKE UPRAVE, nije se do dana današnjeg obratio ljudima koji žive u ovom naselju, uz koje je nedavno niklo Novo groblje!!! Koliko me sećanje služi, nisu žitelji ovog kraja tražili da se groblje locira tu, već naprotiv. S druge strane, opština, koja im je bukvalno ugurala groblje u naselje i pored njihovog otpora, sada to isto groblje gotovo i da ne održava. A u kancelarije SO Smederevska Palanka ne može ni da se uđe od zaposlenih, kojih se dobrano namnožilo. Da bi ste završili neki posao u bilo kojoj opštinskoj kancelariji neko od zaposlenih mora da izađe napolje, da bi bilo mesta za stranku. Slično je i u JKP-u, a novoizmišljena Javna preduzeća sa radnim mestima isključivo za zaslužne partijske kadrove nećemo ni da pominjemo. Zamislite da li je moguće da nekoliko njih budu čuvari groblja. Težak posao, a? I da bar zarade tu platu. Bar neke koristi da bude od njih.

Dovoljno je uporediti broj zaposlenih u opštinskoj upravi i javnim preduzećima krajem 1997. (u vreme kad je predsednik SO bio pokojni Dr Dušan Narić), krajem 2001. (predsednik Milan Mihajlović) i broj zaposlenih na opštinskim jaslama krajem 2010. (aktuelni predsednik) i sve će vam biti jasno. A i pre 10-20 godina je bilo povike da je previše zaposlenih u zgradi opštine, suviše partijskih ljudi na opštinskom budžetu. Kako tek treba nazvati ovo stanje sada? I ko će sve njih da isplati ? Radoznali mogu da pogađaju... Ali samo jednom.

A što se tiče osvetljenja groblja, to je rešeno tako što su stanovnici Kamenca sami finansirali postavljanje svetiljki. Po banderi = 50 evrića. Od groblja do puta Palanka - Grčac. Pa puta komada bandera. Lepa svotica. Šta, niste hteli groblje u komšiluku ? E pa, što niste ? Evo vam stigla kazna. Šta bi bilo da ste hteli groblje do plota? Ništa. Isto k’o i sad. Samo bi ste još bili i krivi što ste hteli, a sada ništa ne radite na njegovom održavanju...Kako god se okrenete, donji deo leđa vam pozadi. To u opštini jako dobro znaju. Mislim – od pozadi...

Što se tiče tačnosti naših napisa, evo citata iz 2. broja „Mutne Jasenice“: „Uvek sam sumnjičav kada se cena nečega formira komplikovano... Da li neko zna koliko kod nas košta kilovat struje? Odgovor je – niko! Košta onoliko koliko nam iz ministarstva energetike kažu. Znate li da je struja jedini artikl koji ima 6 cena? Zelena + plava + crvena zona, puta dve tarife (dnevna + noćna) = 6 različitih cena za jedan isti proizvod! A onda nam zvanično saopšte da je cena kilovata kod nas oko 4, a treba da bude 5,2 ili koliko već eurocenti da bi se pokrili troškovi proizvodnje. ’Ajde?!!“

„A što se tiče cene kilovata, nju svako može lako da izračuna. Podelite sumu sa obračuna brojem utrošenih kilovata, a onda pretvorite rezultat u evre i znaćete koliko vas košta kilovat. Imam neki utisak da će cifra biti mnogo veća od onih 5,2 evrocenti, za kojom odavno kukaju. Iako se cene strateških sirovina (tu spadaju i energenti) obračunavaju u dolarima. Američkim. A oni su znatno manji od evra.“ E, sad više nije ni 5,2, nego traže 5,8 EVROCENTI! Porasli apetiti. Provaljena Kolubara, a nešto mora i da ostane EPS-u, kad se svi namire. Zato ionako preskupa struja mora ponovo da poskupi. Da bi i dalje bilo za sve: tajkune, partije, zaslužne građane. Zato je struja jedina roba koja ima 6 cena, da bi se sakrilo koliko stvarno košta proizvodnja po jedinici mere. Dešavanja u Kolubari su se pojavila u javnosti tek u januaru. A mi smo o mućkama sa cenom struje pisali još sredinom prošle godine. Ne, nismo vidoviti. Samo umemo da prepoznamo mufljuštine. I da osetimo smrad i dok je još daleko. Kad je blizu, nanjušimo mnogo brže. A u Palanci smrdi strašno... Odavno.